Goca Božinovska uživa u odgajanju unuka, a u velikom intervjuu otkrila je, između ostalog, i ko joj je najbolji prijatelj na estradi, a otkrila je sve i o snajki Bojani Rodić i sinu Mirku Šijanu.

- Unuk mi je divna beba, bukvalo ga ne čuješ, samo se smeje ili spava. Celu noć spava, ne budi se, tako da je milina jedna sa njim. Sad krenuli zubići da rastu, pa imamo malo muka. Ja snajki i sinu uskočim ujutru, oni vole da spavaju, a ja pošto sam budna već od pola 7, nahranim ga, presvučem, igramo se, pa onda Mirko i Bojana kad ustanu, preuzmu ga sređenog. Nekad kad im dođu prijatelji, pa deca hoće da se opuste, pričaju, onda ga ja uzmem kod sebe. Ili ako idu negde, spuste ga kod mene. Imamo naše igrice, družimo se. Uigrana smo ekipa.

Kako je Mirku u braku, kažu da se skroz promenio? Mirko je super. Tako je fin, divan i muži otac. Ma, milina jedna. Gledam ga koliko je pažljiv i puno mi je srce.

Je l' ga i dalje saleću devojke?

Ma kakvi. Baš je posvećen porodici. Sad, da li je nekima ostao želja ili tiha patnja, to ne znam, ali ovako je fokusiran na kuću, ženu i dete. Pa, i kad je bio mlad, ako ima jednu devojku, samo je sa njom. Ne znam koliko da obigravaju oko njega. Ali, takav je bio, lavčina, drug, kavaljer, nije nikad bio stipsa, dobrica sa manirima i lako mu je bilo da osvoji devojku. Ali, to je sve prošlost.

Šta se dešava sa Jelenom, nema je u medijima?

Nas dve je trebalo da snimimo duet, onda je krenula korona, to se pauziralo i sad čekamo bolje vreme. Ima dosta nastupa, aktivna je na terenu. Pa videćemo, verujem da će biti pun pogodak kad nas dve budemo snimile nešto.

Ti i Zlata Petrović bi trebalo da napišete knjigu o onom što ste zajedno proživele.

Nas dve nismo samo koleginice i prijateljice, volimo se kao sestre. To šta smo nas dve doživele i preživele nije ni za knjigu, nego za film. Nema čega nema, a ono što mi prvo pada na pamet baš i nije za priču. Sećam se kad smo letovale u Crkvenici i sedimo u bašti, animatori neki u restoranu. Neka igra, brzo pričaju, pa počnu da pevaju. A bašta ogromna, krcata. I tako, priđe nam jedan i počne da recituje i peva, nešto miksovano 'Karađorđe kara, kara'. A nas dve mislile sad će neke lepe pesme pored mora, i počela cela bašta da se smeje, nas dve prasnemo u smeh, ja se prevrnem sa stolice i padnem, a Zlata koliko se glasno smejala i ona završi na onom podu. Mi od blama i smeha ne znam koliko dugo nismo mogle da ustanemo i da se vratimo na naša mesta.

Svašta se dešavalo na letovanjima kod Miloša Bojanića.

Godinama smo išle kod njega. Divna druženja sa kolegama, sa Nadom Topčagić, Zlatom, Sanjom, Brenom. Ustanemo, odemo na doručak, pa onda kupanje, sunčanje, pa povratak na ručak, pa opet uživanje, večera i onda u provod. To su bila druženja. Čak smo se smenjivali svi i oko pripreme hrane, iako je kuhinja radila. Danas ja spremim nešto, sutra Miloš, neki dan Zlata, ko je kako raspoložen. Nije bilo nikakve sujete, zlobe, bilo čega.

Jesi se i ti kao Nada sunčala u toplesu?

Jesam, tad je to bilo normalno. Ja sam najviše volela kad krenem da se kupam da skinem gornji deo kupaćeg, mada sam se i ovako tako sunčala. Tad to nije bilo sramota, pa svaka treća devojka se sunčala samo u gaćicama. Posle je došlo to da je kao nemoralno, degutantno. Ako ćemo iskreno, tad nije bilo ni ovih telefona, kamera i svega. Ljudi su znali da uživaju u životu.

Zašto više ne nastupaš, ne trebaju ti pare?

Ja sam ludački radila. Mali broj koleginica je radio mojim tempom, čak i po dva nastupa dnevno. Dok sam radila pametno sam i štedela, pa mogu da odmaram kad hoću. Na romskim svadbama ranije je bilo puno bakšiša, nakita, ma čega sve nije bilo. Neke gazde su završile po zatvorima, neke su poslove dale deci, koja sad preferiraju drugu muziku. Sećam se da su veselja trajala i po tri dana, vratiš se u Beograd i kupiš stan tim parama. Garderoba i tako te sitnice se ne računaju. Iskreno, baš je bilo puno para. Muški se radilo, a muški se i zarađivalo. Ja mislim da se takvo vreme nikad neće vratiti.

Čekaj, a zašto si jednom gostu razbila glavu?

Na sreću, nije bilo ne znam koliko neprijatnih situacija, ali ta mi je ostala u sećanju, a mislim da je i tom gostu. Jednog tipa sam mikrofonom udarila u usta, tačnije zube. Porazbijala sam mu nekoliko, krv se slivala samo tako. Došao lik, ja pevam, on hoće da me ljubi, grli, štipka. Upozorila sam ga nekoliko puta, lepo mu kažem da pazi na ponašanje, on meni kaže što sam došla ako mi to smeta. Ja se sklanjala od njega i u jednom momentu padne mi mrak na oči i mikrofonom ga direktno nabodem u glavu, tačnije u usta sam ga pukla. Krv krenula, on nešto šuška. Kad su videli šta se dešava, obezbeđenje odmah dotrčalo, izbacilo ga iz lokala.

Nego, je l' te nerviraju Dejan i Dalila u "Zadruzi"?

Ja sam jedno vreme poludela i pratila redovno rijaliti, a sad mi je postalo odvratno sve! Ja ne mogu da verujem da neko u sebi nema trunku muškosti kao Dejan. Znam mu majku, žena je lavica, borila se za njega, brata i sestru, žena na mestu, a on onako da poklekne i da dozvoli da ga neko onako gazi. Pa, svi smo voleli pa se rastali zbog prevare. Ja kad sam bila prevarena, istog momenta sam raskidala i ćao, kraj, nema nazad. Ako si me jednom prevario, nema razloga da to ne uradiš opet. Njemu žena govori da voli drugog, on joj se vraća. Ja sam sad počela Dalilu da volim kad je uspela da ga prevari i da mu se vrati. On je derle koje je upoznalo devojku, zavolelo, imalo se para, bilo je lepo. Ne može da bude muškarac neko ko pljune po majci i ne priča sa njom pet godina. Dečko nema dostojanstva. Sve one simpatije koje je imao kod naroda mislim da ih je izgubio. Deca traže da upoznaju majku koja ih je ostavila, a ti za tvoju nećeš ni da čuješ, za mene to nije sin, čovek, brat, on je precrtan. Ja ne znam šta je mogla toliko loše majka da mu uradi da on pet godina ne pita da li je dobro, da li joj nešto treba, alo, da ne poželiš da je čuješ, ženu koja te je rodila i odgajala? Dejan je za lečenje, pod hitno kod lekara sa njim. Majka se bori na sve načine da mu pomogne, kao što bi i svaka, ali mislim da njemu nema pomoći, nažalost.

Kako ti se čine Maja i Car?

Maja mi je bila jako simpatična, ali ne razumem devojku koja ne može da kontroliše osećanja. Gledaju je roditelji, počeviši od svađa preko seksa. Car mi je bio jako simpatičan, ali se izgubio. Sad sam zapravo shvatila neke stvari, žene što više maltretiraju muškarce, oni više trče za njima. One ih biju oni jure za njima.

Ova godina je baš bila crna za estradu, kako si to podnela?

Vala, bila, ne ponovila se više takva godina. Sa Marinkom sam dosta radila, družila se sa njim i njegovom suprugom. Sa Merimom sam dogovarala na leto da idem kod nje u vikendicu na Savi. Onda sam čula da je bolesna, pisala sam joj, nije bilo odgovora. I jedan dan odlučim da odem do nje, kad pročitam vest da je preminula. Jako me je pogodila i Marinina smrt. Osim Radeta Vučkovića, jedino je ona znala u dušu da me razume. Pa, kad napiše neki tekst, bolje je ona ispričala šta osećam i kako se osećam nego što bih ja znala da objasnim.

Autor: Pink.rs