Iran i Oman postigli su dogovor o podeli Ormuskog moreuzai prihodima koje on donosi, ali ključni plovni put neće biti ponovo otvoren ukoliko SAD ne prihvate njihove uslove, saopštila je u sredu iranska Revolucionarna garda.
Iran i Oman nedeljama su povremeno vodili pregovore o kontroli pomorskog saobraćaja kroz moreuz, kojim je pre početka rata u februaru prolazila petina svetskih isporuka nafte i tečnog prirodnog gasa.
Od tada je veći deo pomorskog saobraćaja obustavljen, što je podiglo globalne cene energenata, dok su Teheran i Vašington pokušavali da uspostave kontrolu nad tim prolazom, uvodeći odvojene blokade.
- Ormuski moreuz pripada Iranu i državi Omanu... Sa Omanom pregovaramo već oko mesec dana i postigli smo rezultate koji su prihvatljivi za obe strane - rekao je portparol IRGC Hosein Mohebi, preneli su iranski državni mediji.
- U tim pregovorima postignuti su dogovori o udelu svake zemlje u vodama moreuza, kao i o udelu Irana i Omana u prihodima - dodao je Mohebi.
Revolucionarna garda optužila je Sjedinjene Države da pokušavaju da ometaju pregovore između Irana i Omana i navela da je zbog toga sprovođenje sporazuma odloženo.
- Ako Sjedinjene Države prestanu da ometaju proces i vrate se sporazumu, možemo otvoriti Ormuski moreuz u okviru postignutog dogovora... Ako SAD ne prihvate naše uslove, Ormuski moreuz ni pod kojim okolnostima neće biti otvoren - rekao je Mohebi.
Iako su aktivna neprijateljstva između SAD i Irana poslednjih nedelja uglavnom oslabila, diplomatski napori za postizanje mirovnog sporazuma su zapali u zastoj, a zbog kontinuiranih napada na brodove prolazak kroz Ormuski moreuz i dalje je opasan.
Iran je u nedelju objavio crnu listu od 45 brodova, u očiglednom pokušaju da zaustavi prebacivanje tereta s broda na brod, koje proizvođači energenata iz zemalja Persijskog zaliva koriste kako bi zaobišli iransku blokadu. Prema izvorima, neke kompanije planiraju da prestanu da koriste plovila koja su dodata na tu listu.
U nastojanju da pojačaju pritisak na iransku ekonomiju, Sjedinjene Države su ranije ove nedelje zapretile kaznama zemljama koje nastave da posluju s Iranom, ali su navele da sankcije neće odmah biti uvedene.
Među sankcionisanim subjektima nisu se našle kineske finansijske institucije za koje se sumnja da su pomagale izvoz iranske nafte, koji je pogođen američkom blokadom.
Iran je američki pokušaj izolacije njegove ekonomije osudio kao čin "grubog bezakonja", izrazivši uverenje da se mnoge zemlje neće pridružiti kampanji pritiska.
Cene nafte pale su treći dan zaredom, za više od dva dolara po barelu, na najniži nivo u poslednje dve nedelje, nakon nagoveštaja da su obnovljeni napori za pronalaženje posredovanog rešenja za okončanje rata koji je počeo 28. februara američkim i izraelskim napadima na Iran.
Autor: Iva Besarabić
